Ovo je jedno najčešćih pitanja koje postavljamo sebi. Po pravilu ono postaje još aktuelnije sa početkom sezone svežeg voća i povrća.

Postoji mnogo različitih saveta u vezi sa pranjem svežeg voća i povrća koji su manje ili više efikasni. Najveći deo njih zapravo i ne zahteva previše truda.



Pranje pod mlazom vode


Najčešći, i možemo reći tradicionalni pristup, jeste pranje običnom tekućom vodom. Ovaj način pranja je najlakši i zahteva najmanje truda. Prema nekim istraživanjima, iako možda ne deluje tako, uopšte nije toliko neefikasan. Naime, pranje pod mlazom čiste vode, uklanja svu grubu prljavštinu sa površine plodova ali i veći deo bakterija. Na ovaj način ipak ne možete u potpunosti ukloniti opasnost od zadržavanja bakterija. Naročito problematično može biti pranje zeleniša (spanać, salata i sl.) jer su po pravilu ovi artikli osetljiviji na praljvštinu, ali i na bakterije zbog načina proizvodnje, berbe i transporta. Takođe, pranje sitnog voća, a naročito onog sa osetljvim plodovima poput malina može biti problematično prilikom pranja pod mlazom vode jer može doći do oštećenja.



Pranje sunđerom ili krpom


Drugi način za pranje voća i povrća jeste i korišćenje sunđera ili krpe uz korišćenje sveže vode. Na ovaj način postižu se bolji rezultati nego kod pranja pod mlazom vode. Međutim, ovaj način pranja ima i neke loše strane. Pre svega, korišćenje sunđera je moguće kod plodova koji imaju čvrstu strukturu i nemaju poroznu površinu. Samim tim ovaj način pranja je neprihvatljiv za npr. malinu, karfiol ili brokoli. Drugi, mnogo opasniji nedostatak je činjenica da suđeri i krpe predstavljaju idealnu podlogu za nakupljanje i razmnožavanje bakterija, pa je neophodno redovno ih prati što opet neće u potpunosti isključiti opasnost od zagađenja hrane.

Ovde bih samo da napomenem, da nikada ne bi trebali koristiti sapun ili tečnost za sudove za pranje voća i povrća jer postoji velika opasnost da u organizam unesete ostatke ovih sredstava.



Pranje rastvorom sirćeta i vode


Treći, ujedno i najbolji način pranja voća i povrća jeste korišćenje rastvora sirćeta u vodi. Glavna prednost korišćenja sirćeta u pranju voća i povrća je što on predstavlja prirodni fungicid i baktericid. Rastvor sirćeta i vode možete napraviti u odnosu od 1:3 do 1:10. Izbegavajte korišćenje čistog sirćeta ili manjih odnosa sirćeta i vode jer plodovim mogu poprimiti ukus i miris sirćeta. Ovako pripremljen rastvor možete koristiti na dva načina. Možete napraviti rastvor i sipati ga u flašu a prskalicom. Plod koji želite da operete, poprskate rastvorom tako da prekrijete celu površinu. Tako poprskan plod ostavide tridesetak sekundi a zatim ga isperite pod mlazom hladne vode, kako bi isprali sirće sa površine. Drugi način je da napravite rastvor u posudi u koji zatim potopite plodove koje želite da operete. Posle tridresetak sekundi takođe, isperite plodove hladnom vodom. Prvi način je primenljiv kod plodova sa glatkom korom (jabuka, paprike i sl.) a drugi koristite za voće i povće čije plodove ne možete prati korišćenjem prskalice. Drugi način je posebno dobar za osetljivo sitno voće, brokoli, karfiol, zeleniše. Prilikom pranja brokolija, karfiola ili zelene salate, glavice razdvojite na sitnije delove (cvetovi brokolija i karfiola i listovi salate) kako bi ih lakše potopili u činiju. Jedna od zamerki potapanja u ciniju sa rastvorom je mogućnost ponovne kontaminacije bakterijama i nečistoćama koje su sprane sa plodova. Međutim, obzirom da se nakon potapanja plodovi ispiraju cistom vodom, rizik od ove pojave je srazmerno mali. Za potrebe ovog pranja možete koristiti belo, alkoholno sirće, ali i npr. jabukovo sirće.



Da li pranjem možemo ukloniti pesticide?


Iako ćete naći mnoge savete u kojima se tvrdi da korišćenjem rastvora sirćeta možete oprati i ostatke pesticida sa svežeg voća i povrća, činjenica je da ne postoje sigurni dokazi da je bilo koji način pranja efikasan kada su u pitanju ostaci sredstava za zaštitu. Ipak, ovo ne znači da pranjem ne možete ukloniti deo ostataka pesticida, već da ne postoji način pranja koji će vam garantovati potpunu sigurnost. Pre svega zbog činjenice da se ostaci hemijskih preparata mogu naći i u kori ali i u površinskim slojevima mesa neposredno ispod kore, ali i zbog samog hemijskog sastva preparata koji ponekad mogu usloviti otežano pranje.


Obzirom na ovakvu situaciju, mogućnosti da izbegnete unos ostataka pesticida uglavnom se svode na neke mere predostrožnosti od kojih bi neke pomenuo i na ovom mestu:

- Ukoliko ste u mogućnosti proizvodite sami svoje voće i povrće

- Kada god je to moguće ljuštite koru sa plodova.

- Kupujte organski proizvedene poljoprivredne proizvode ili proizvode koji su proizvedeni od strane proizvođača koji imaju implementirane odgovarajuće standarde dobre proizvođačke prakse (Global GAP i sl.). Imajte u vidu da je relativno teško u Srbiji pronaći proizvođače koji imaju implementirani standard i koji istovremeno u potpunosti primenjuju odgovarajuće procedure.

- Kupujte voće i povrće od poznatih proizvođača. Ukoliko je to moguće, kupujte ih od poznanika ili prijatelja koji imaju malu proizvodnju koja je namenjena ličnim potrebama.

- Izbegavajte kupovinu voća i povrća van sezone. Takođe, izbegavajte kupovinu voća i povrća koje se može tretirati preparatima za ubrzano sazrevanje (paradajz, dinja i sl.) na samom početku njihove sezone ili u periodima nestašica.



Da li se pranjem može ukloniti i bakterija E. Koli


Ešerihija Koli (Escherichia coli) je bakterija koja je uobičajen stanovnik creva čoveka i životinja. Značajna je za procese varenja u organizmu. Iako je zastupljena u našem organizmu ona je istovremeno jako opasna po ljudsko zdravlje i njeno unošenje putem hrane, ili na neki drugi način može izazvati mnoge teške bolesti, poput raznih oblika infekcija, sepsu ili meningitis kod beba. Prisustvo E. Koli u vodi, pokazatelj je zagađenja vode fekalijama. Najčešći način dospevanja ove bakterije na voće i povrće, jeste putem korišćenja zagađene vode za navodnjavanje.

Najveća opasnost od ove vrste bakterija proizilazi iz njene osobine da zarazu i bolest može izazvati i jako mali broj bakterija unetih u organizam. Zbog toga je značajno maksimalno voditi računa o higijeni hrane koju konzumiramo. Što se tiče mogućnosti uklanjanja E. Koli pranjem, nažalost nijedno pranje vam neće garantovati potpunu sigurnost po pitanju njenog uklanjanja. Može se reći, da pranje rastvorom sirćeta daje najbolje rezultate a svakako je delotvorno ukoliko je koncentracija bakterija bila mala pre pranja. Dakle, pranje vam može smanjiti rizik od unosa E. Koli hranom ali se ne smete u potpunosti osloniti na njega. Ono što možete uraditi, jeste da prokuvate namirnice kada je to moguće. Naravno i u ovom slučaju dajte prednost kupovini kod proverenih i poznatih proizvođača.



Još par saveta za kraj


U cilju smanjenja rizika od kontaminacije hrane obratite pažnju biće korisno da znate i sledeće:

- Hrana se može kontaminirati bilo gde u toku proizvodnje i pripreme. Zbog toga, redovno održavajte higijenu radnih površina i posuđa. Takođe, redovno perite ruke pre i posle rada sa hranom.

- Kada ljuštite plodove, naročito južnog voća, prethodno ih operite kako ne bi došlo do zagađenja mesa ploda.

- Ukoliko se na plodovima nalaze mesta koja su počela da trule ili pokazuju druge znake promena (plesni, omekšali delovi i sl.) uklonite ih zajedno sa delom ploda neposredno oko tog mesta. Ovo je značajno jer bakterije koje se razvijaju na ovim mestima mogu biti štetne po vaš organizam.

- Voće i povrće perite neposredno pre upotrebe i u količini koju možete potrošiti u kratkom roku. Ovo naročito važi za sitno voće koje je osetljivo na povećanu vlažnost (jagoda, malina, trešnja, višnja itd.)

- Ljuštite šargarepu, krastavac, tikvicu i plavi patlidžan bez obzira što vam recepti govore drugačije. Ovo je pre svega značajno jer je nivo kontrole higijene prilikom berbe, pakovanja i transporta jako nizak. Takođe, za pranje šargarepe pre pakovanja se često koristi neuslovna voda iz reka ili izvora čija hemijska i mikrobiološka ispravnost nije potvrđena.

- Kod jabuke izbegavajte da jedete delove ploda kod peteljke i kod čašice jer su to mesta gde se prljavština, bakterije i hemijski ostaci nakupljaju u najvećoj meri.





Tekst preuzet sa http://agroavantura.wordpress.com/